U našoj gramatici postoje promenjljive i nepromenjljive vrste reči, kao i u latinskom jeziku. Imenice, glagoli, pridevi, zamenice i brojevi su promenjljive, a prilozi, predlozi, veznici i uzvici nepromenjljive vrste reči. Svaku od ovih vrsta ćemo posebno i detaljno obraditi. A evo kao se to kaže na latinskom jeziku:
Kod nas-Latinski jezik
Imenice-Substantiva
Glagoli-Verba
Pridevi-Adiectiva
Zamenice-Pronomina
Brojevi-Numeralia
Kod nasLatinski jezik
Prilozi-Adverbia
Predlozi-Praepositiones
Veznici-Coniuctiones
Uzvici-Interiectiones
Vrste reči u latinskom jeziku obavljaju istu funkciju kao i kod nas.
Imenice su sve one reči koje označavaju bića, stvari i pojave.
Glagoli su sve one reči koje označavaju radnju, stanje i zbivanje.
Pridevi su sve one reči koje označavaju kakvo je šta, od čega je šta i pripadnost čega čemu/kome.
Zamenice su vrste reči čija je namena zamenjivanje imenica.
Brojevi su reči koje govore šta je koje po redu, količinu čega i po koliko puta je nešto.
Prilozi označavaju način, predlozi označavaju lokaciju u rečenici, veznici su reči koje povezuju dve ili više rečenica i uzvici su kratke recice kojima se izriče dozivanje ili uzvikivanje.
Kako navesti reči ?
U latinskom jeziku reči se navode zavisno o vrsti.
Kod nas, kad bi vas neki stranac upitao kako se nešto kaže ili zove, vi biste mu naveli samo nominativ tražene reči.
No, u latinskom to nije slučaj. Zašto?
Upravo zato što je latinski jezik gramatički bogat, jer postoje različite ,promenljive imenice i konjugacije glagola. Stoga da bi se izbegli problemi, npr. kako deklinirati koju imenicu ili konjugirati glagol, navodi se više oblika iste reči da bi se ta reč prepoznala. Pogledajmo kako ćemo navesti neke vrste reči (zasada je potrebno znati samo kako se navode imenice i glagoli).
1. Imenice
KAKO SE NAVODI IMENICA U RECNIKU ?
Imenica se navodi u nominativu jednine ,zatim u genitivu jednine-nastavak i rod imenice te prevod.
Pogledajmo neke primere:
Silva, silvae, femininum-šuma ili
skraćeno silva, -ae f. šuma
Vidimo da je reč silva nominativ jednine, silvae genitiv jednine, femininum rod imenice
(o čemu ćemo više učiti u lekciji koja govori o prvoj deklinaciji) i prevod reči - šuma.
Pogledajmo još neke primere:
stella, -ae f. zvezda
nauta, -ae m. mornar
agricola, -ae m. seljak
lac, -tis n. mleko
fortitudo, -dinis f. hrabrost
2. Glagoli
KAKO SE NAVODI GLAGOL U RECNIKU ?
GLAGOL SE NAVODI U 4 OBLIKA,tako što navedemo
1.prvo lice jednine prezenta datog glagola, zatim navedemo
2. infinitiv glagola ili broj konjugacije te dodamo prevod
3.prvo lice jednine perfekta
4.particip perfekta pasiva srednjeg roda
Pogledajmo neke primere:
amo, amare (1) voleti
do, dare (1) dati
doceo, docere (2) podučavati
moneo, monere (2) opominjati
lego, legere (3) čitati
fallo, fallere (3) varati
audio, audire (4) čuti, slušati
punio, punire (4) kazniti
STA OZNACAVA BROJ KOD GLAGOLA ?
Oznacava kojoj kojugaciji pripada jer imamo 4 kojugacije i umesto broja treba da stavimo infinitiv prezenta aktiva.
Naučili sMO
U ovoj smo lekciji naučili:
- šta su vrste reči,
- koje su (promenjive), a koje nisu,
- kako se navode imenice i glagoli.
IMENICE
Sva nomina (imena) određena su padežom, brojem i rodom.-
Rod (genus) može biti muški (masculinum, m.), ženski (femininum, f.) i srednji (neutrum, n.).
Broj (numerus) može biti jednina ili singular (numerus singularis) i množina ili plural (n. pluralis), tj. sg. i pl.- skraceno.
Padež (casus):
u latinskom ima 6 padeža.To su nominativ, genitiv, dativ, akuzativ, vokativ i ablativ (nominativus, genitivus, dativus, accusativus, vocativus, ablativus).
Do vokativa odgovaraju našim padežima, a ablativ ima funkciju lokativa, instrumentala i delimično našeg genitiva.
Menjanje kroz padeže zovemo deklinacija (declinatio).
Rod (genus) može biti prirodni i gramatički.
Gramatički rod je određen nastavkom, tj. pripadnošću određenoj deklinaciji. Tako su npr. imenice 1. deklinacije ženskog roda.
Prirodni rod je određen značenjem imenice, npr. pater = otac, muškog roda.
U latinskom jeziku rod mora biti određen, ili muški ili ženski.
Samo neživo je srednjeg roda. (npr. malus, jabuka, tj. stablo jabuke je ženskog roda, a malum, plod jabuke je srednjeg roda.).
Neke imenice ipak mogu biti i muškog i ženskog roda, npr. civis - građanin i građanka.
Ženskom rodu pripadaju:
1. ženska lica (majka, sestra..),
2. zemlje,
3. države
4. gradovi
5. ostrva
6. stabla
Muškom rodu pripadaju:
1. nazivi vetrova
2. reke
3. meseci
4. narodi
U standardnim latinskim rečnicima imenice se uvek navode u nominativu i genitivu te oznakom roda, tako da se odmah vidi i pripadnost deklinaciji kojih u latinskom ima pet.
Dakle po genitivu jednine određujemo kojoj deklinaciji pripada imenica.
1. deklinacija-genitiv jed. se zavrsava na ae
2. deklinacija- genitiv jed. se zavrsava na i
3. deklinacija-genitiv jed. se zavrsava na is
4. deklinacija-genitiv jed. se zavrsava na us
5. deklinacija-genitiv jed. se zavrsava na ei
PRIMERI IMENICA SVIH DEKLINACIJA
terra, -ae, f.-zemlja
discipulus,- i,m.-ucenik
puer,-eri,m-decak
oppidum,-i,n
pastor,-oris,m.
ovis, -is, f.
nomen,-inis, n.-ime
casus,-us,m.
cornu,-us, n.-rog
res, rei, f.-stvar
Pronađi u rečniku imenice animal, exercitus i spes, te odredi kojoj deklinaciji pripadaju.
Domaći zadatak:
Ispiši reci i nauči imenice:
poeta, stella, bellum, templum, discipulus, puer, magister, Caesar, Cicero, imperator, navis, urbs, oratio, mare, nomen, manus, casus, cornu, dies, res.
Comments