Buduci da su kontrolne vezbe ovih dana aktuelne , evo primera kako mozete da radite prevod recenica sa srpskog na latinski jezik.
1.analizirajte recenicu na srpskom jeziku i odredite glavne delove u njoj
2.odredite imenicu i pronadji padez i broj.Pronadji tu rec u recniku,vidi kojoj deklinaciji pripada i u tom padezu je prevedi.
Krenucemo od jednostavnijih primera.
Uciteljica hvali ucenicu.
Moje iskustvo govori da ucenici koji dobro analiziraju recenicu na srpskom jeziku u najvecem broju slucaja urade i dobar prevod na latinski jezik.
Na primer
uciteljica – posto je subjekat, bice mi potreban nominativ jednine imenice – magistra, -ae, f., imenica prve deklinacije i to je MAGISTRA.
hvali – to je 3. lice sg. indikativa prezenta aktiva glagola laudo 1, napisemo lauda-re, i na osnovu prezentsku – lauda – dodamo t, i to je LAUDAT.
ucenicu – posto je u recenici u funkciji objekta, bice mi potreban akuzativ jednine imenice discipula, -ae, f, znaci – DISCIPULAM.
Posto u latinskom glagol ide na kraju recenice, prevod ce izgledati ovako.
MAGISTRA DISCIPULAM LAUDAT.
Ili, da ukljucimo drugu deklinaciju – Ucitelj hvali ucenike.
Ucitelj – magister, tri, m, sada je to druga deklinacija i nom. sg. bice – MAGISTER. Hvali – laudat, ucenike, posto je objekat u recenici, bice mi potreban akuzativ i to mnozine, imenice – discipulus, -i, m. i to je DISCIPULOS.
MAGISTER DISCIPULOS LAUDAT.
Ako ucitelji hvale ucenike, prevod ce biti –
MAGISTRI DISCIPULOS LAUDANT.
Prevodenje imenice sa pridevom
Prilikom prevodenja sa srpskog na latinski jezik, bitno je da tacno odredimo padez imenice, kao u gore navedenim recenicama, MAGISTRA, DISCIPULAM, MAGISTER, DISCIPULOS, da bi, buduci da se pridevi slazu sa imenicama u rodu broju i padezu, tacno odredili koji oblik prideva koristimo.
Na primer
Za imenicu DISCIPULAM, od prideva – bonus 3, izgovaramo – bonus, bona, bonum – dobar, dobra, dobro, uzimamo oblik bona, posto nam je potreban da bi slozili sa imenicom discipulam, i taj isti oblik bona, stavljamo u akuzativ jednine, zato sto nam je imenica u akuzativu jednine.
Prevod ce izgledati – Magistra BONAM DISCIPULAM laudat – uciteljica hvali dobru ucenicu.
Ako nam treba, na primer – ucitelj hvali DOBRE UCENIKE, a vec smo odredili da je oblik – ucenike – u akuzativu mnozine i to muskog roda, uzecemo oblik – bonus, i staviti takodje u akuzativ mnozine. Znaci, vodimo racuna kog je roda imenica, da bi uzeli taj isti oblik tj. rod prideva.
Medjutim, to nikako ne znaci da imenica i pridev moraju da budu u istoj deklinaciji. Na primer imenica poeta, ae, m. – pesnik, muskog je roda, pa cemo za pesnika da uzmemo oblik prideva za muski rod – BONUS.
Cela promena imenice i prideva izgledace ovako
nom. sg. bonus poeta
gen. boni poetae
dat. bono poetae
acc. bonum poetam
voc. bone poeta
abl. bono poeta
Nom. pl. boni poetae
gen. bonorum poetarum
dat. bonis poetis
acc. bonos poetas
voc. boni poetae
abl. bonis poetis.
Ako ne znamo na šta se neka reč u rečenici odnosi, treba najpre videti sa kojom reči u rečenici se ona slaže u rodu broju ili padežu bez obzira na međusobnu udaljenost u rečenici.
Dešava se, naime, neretko, da ne možemo da dešifrujemo značenje rečenice premda su nam sve reči poznate. Ovo je naročito čest slučaj u poeziji gde zakoni metričke stope imaju premoć nad logičnim redom reči.
Uzmimo ovaj jednostavan primer: Formosum pastor Corydon ardebat Alexim.
Pastor Corydon je u nominativu, a Alexim i formosum su u akuzativu. Budući da se pridev slaže sa imenicom u rodu, broju i padežu, formosum se očigledno odnosi na Alexim.
Dakle:Pastir Koridon je čeznuo za lepom Aleksijom.
Može da bude od pomoći i to da zanemarimo «spornu» reč, da pokušamo bez nje dešifrovati znjačenje rečenice. Uzmimo ovu rečenicu: Ille, si fas est, [videtur iz prethodnog stiha] superare divos, qui [ille] sedens adversus identidem te [ille] spectat et audit [te] dulce ridentem.
On, ako nije greh, [videtur = čini se da] nadmašuje bogove koji [jer on] sedeći nasuprot tebi ponovo i opet gleda i sluša kako se [ti] slatko smeješ.
SLAGANJE PRIDEVA I IMENICE
Pre nego što uradimo neki primer, prvo ćemo da vidimo kojih prideva sve ima: – bonus3 – dobar, dobra dobro; predlažem da se odmah napišu sva tri roda posebno:
bonus, bona, bonum – muški – menjamo po II deklinaciji,
ženski – menjamo po I deklinaciji,
srednji rod – menjamo po II deklinaciji za srednji rod.
Ako treba da napišemo – dobar čovek – krećemo od imenice, zato što nam je potreban rod imenice da bi uzeli odgovarajući rod prideva.
U ovom slučaju, čovek se kaže – homo, -inis,m. Prema tome uzimamo oblik
– bonus -, homo bonus.
– miser, a, um – nesrećan, ćna, ćno, takodje se menjaju po II, I, II deklinaciji.
Na primer: Trojanac – Troianus, -i, m. nesrećni Trojanac biće – miser Troianus-.
– pulcher, chra, chrum – lep, a, o (II, I, II), samo što ovde imamo glasovnu promenu – nepostojano e. Znači od genitiva pa na dalje u promeni čuvamo osnovu:
pulchr-. (samo u vokativu sg. muškog roda imamo ponovo – pulcher -).
Puella, ae. f. – devojka – lepa devojka, pulchra puella, pulchrum
animal. (animal, -alis, n. – životinja) – celer, -is, -e – brz, a, o, po nastavcima vidimo da je u pitanju III deklinacija, i to III -i, vokalkse osnove. Sva tri roda se menjaju po III-i, vodeći računa o rodu prilikom promene. – celer homo, celeris femina, celere animal. (animal, -a – životinja) – celeber, bris, bre, – čuven, a, o (ista grupa prideva samo sa nepostojanim -e -).
Genitiv je celebris za sva tri roda. – fortis, e, čitamo – fortis, forte, od kojih je prvi oblik za muški i ženski rod – fortis homo, fortis femina, a forte je oblik za srednji rod – forte animal. -sapiens, -entis, mudar,dra, dro.
Ako bolje pogledamo ovaj pridev, više nam liči na imenicu zbog ovog nastavka -is. U svim slučajevima oblik -sapiens- koristimo za sva tri roda: sapiens homo, sapiens femina, sapiens animal, vodeći računa o rodu prilikom promene. Ova grupa prideva ima nastavak za genitiv, u ovom slučaju izdovaramo – sapientis,(za sva tri roda) oduzmemo -is, i menjamo dalje po III-i osnove.
Poznajem dobrog čoveka. 1.l prezenta,. acc.sg. acc.sg-analiza recenice na srpskom scio 4, scivi (ii), scitum Pošto smo uradili analizu, predlažem da prvo uradimo imenicu -čoveka, pa onda pridev koji stoji uz tu imenicu: homo, -inis, m. – acc.sg. – hominem.
Pošto je imenica muškog roda uzećemo oblik prideva – bonus, i takodje staviti u acc.sg. (imenice i pridevi se slažu u rodu , broju i padežu), to je – bonum. Bonum hominem scio.
Domaće životinje su korisne ljudima. nom. mnoz. nom. mnoz., 3.l.mnoz.prezenta,. dat. mnoz. -ljudima
animal, -alis. n. – životinja, treba nam nom. pl. – animalia domesticus 3 – čitamo (pišemo) domesticus, a, um, – domaći, uzimamo oblik domesticum, zato što je – animal – srednjeg roda.
Nama treba nominativ pl. – domestica. utilis, e, – koristan, čitamo utilis, utile, uzimamo oblik – utile, jer nam treba sredni rod zbog – animal, -alis, n. Nom. pl. – utilia. homo, -inis, m. čovek, – dat.pl. – hominibus. sum, esse, fui – biti – 3.l.sg. praes. – sunt.
Domestica animalia hominibus utilia sunt.
Kako se prevodi recenica sa latinskog na srpski ?
1.pronaci sve reci iz recenice u recniku
2.pronaci glagol u recenici koji je obicno na zadnjem mestu i na osnovu zavrsetka odrediti lice,broj i vreme pa prevesti ga u licnom glagolskom obliku
3.vratit ise na prvu rec u recenici.Ako iza nje soji zarez rec je u vokativu jednine ili mnozine,Ako ne stoji zarez najverovatnije je u nominativu jednine ili mnozine,a to ces na osnovku zavrsetka zakljuciti.
4.Ako ispred imenice imas predlog taj predlog ce ti pomoci da vidis u kojem je padezu imenica
5.Svaku rec prevesti u odgovarajucem padezu ili licu i objediniti recenicu
Analiza reči u rečenicama:
Populus Romanus in deorum numero Faunum habet.
Populus – nom.sg. imen. II dekl. Populus, i, m. narod
Romanus – nom.sg. prideva Romanus, a, um – rimski, a, o
in – predlog sa acc i abl. u ovom slučaju sa ablativom jer se odnosi na imenicu numero;
deorum – gen.pl. imen. II dekl. deus, i.m. – bog
Numero – abl.sg. imen. II dekl. Numerus, -i. m. broj
habet – 3.l.sg. glagola II konjugacije – habeo 2.(čitamo habere, naglasak je na drugom slogu od kraja zato što je to -e- dugo), habui, habitum – imati – indikativ prezenta aktiva
Faunus benignus dominus silvarum, camporum et hororum est.
Faunus – nom. sg. imen. II dekl. Faunus, i, m. Faun
benignus – nom.sg. prideva benignus, a, um – darežljiv, a, o ( pridev se slaže sa imenicom u rodu, broju i padežu)
dominus – nom. sg. imen. II dekl. dominus, i, m. gospodar
silvarum – gen.pl. imen I dekl. silva, ae, f. šuma
camporum – gen. pl. imen. II dekl. campus, i, m. polje
hortorum – gen. pl. imen. II dekl. hortus, i, m. vrt
Deus lupos propulsat, agnos et capras servat.
Deus – nom.sg. imen. II dekl. deus, -i, m. bog
lupos – acc. pl. imen. II dekl. lupus, -i, m. vuk
propulsat – 3.l.sg.indikativa prezenta aktiva glagola I konj. propulso 1. (propulsare), propulsavi, propulsatum -odbijati
agnos – acc.pl. imen. II dekl. agnus, -i, m. – jagnje
et – veznik – i
capras – acc.pl. imen. I dekl. capra, ae, f. – koza
servat – 3.l.sg. indikativa prezenta aktiva glagola servo 1. servavi servatum – čuvati
sa latinskog na srpski jezik.
Agricolae, magnum agnorum numerum in campis habetis.
Pošto imenica – agricolae – može da bude u gen.sg, dat.sg, nom.pl, voc.pl, možemo da dodjemo u nedoumicu koji je oblik kada je analiziramo. Zbog toga je najbezbednije da analiziramo prvo glagol – u ovom slučaju – habetis – imate. Na osnovu glagola možemo da zaključimo da je imenica – agricolae – u vokativu množine.
Zemljoradnici, imate… Dalje, od najveće pomoći će nam biti neka imenica u akuzativu jer je to u rečenici pravi objekat – numerum -
. Ako ta imenica ima pridev koji se na nju odnosi, moraju da se slažu u rodu, broju i padežu – magnum numerum – veliki broj. Zemljoradnici, imate veliki broj… Sledeći korak je prevod imenice – agnorum – gen.pl. – jagnjadi, (pitanje je koga, čega? – veliki broj čega). Zemljoradnici, imate veliki broj jagnjadi… I, ostaje nam imenica – campis – koja može da bude dat. ili abl. pl. Pošto predlog – in – ide sa ablativom (nekada i akuzativom) – prevod će biti – u poljima. (IN sa ablativom označava mesto, a sa akuzativom pravac).
Dakle, prevod rečenice bi bio: Zemljoradnici, imate veliki broj jagnjadi u poljima.
Comments