Pasiv i aktiv nazivamo STANJE, dakle aktivno (radno) ili pasivno (trpno) glagolsko stanje. Svako vreme (prezent, perfekAt, itd.) može biti u aktivu ili pasivu.
Pasivna rečenica je zapravo samo druga strana aktivne rečenice. To znači da se izražava isti smisao, ali na drugačiji način.
Evo primera:
Robovi nose nosiljku. = Servi lecticam portant.
Nosiljka je nošena od robova. = Lectica a servis portatur.
U latinskom je jeziku pasiv uobičajen, dok u srpskom nije čest.
Zato ćemo često pasivne rečenice prevoditi na srpski aktivom.
Troia est capta. – Troja je osvojena.
Pons est aedificatus. – Most je sagrađen.
Feles est adoptata. – Mačka je usvojena.
Hospites sunt invitati. – Gosti su pozvani.
Latinski pasiv razlikuje se od našeg po tome što objedinjuje u sebi i funkcije naših povratnih glagola. Pošto povratni glagoli u latinskom ne postoje, radnja koju subjekat vrši nad samim sobom (umiva se, češlja se…) ili koju više subjekata vrši međusobno (vole se, svađaju se, tuku se…) takođe se izražava pasivom.
Manus ante cenam lavantur. – Ruke se peru pre jela. Non separamur. – Ne rastajemo se.
Pasiv nije vreme nego stanje, i stoga ima ista vremena koja i aktiv. Za razliku od našeg jezika, u kom su sva pasivna vremena složena od pomoćnog glagola i trpnog prideva, u latinskom jeziku pored složenih vremena (Pons est aedificatus. – Most je sagrađen.) imamo i vremena prezentske osnove(Pons aedificatur. – Most se gradi.)
Pasivni oblici prezentske osnove
Kao što smo ranije rekli, u latinskom jeziku pored složenih pasivnih oblika postoje i pasivni oblici prezentske osnove,a to su
pasivni prezent,pasivni imperfekat,pasivni futur ,pasivni infinitiv
Pasivni prezent
Pored složenih pasivnih vremena u latinskom jeziku postoje i pasivna vremena prezentske osnove. Ona se grade tako što se na prezentsku osnovu dodaju pasivni lični nastavci. Kao što za aktiv postoje lični nastavci koji se ponavljaju u svim vremenima prezentske osnove (-o/-m, -s, -t, -mus, -tis, -nt), takvi nastavci postoje i za pasiv:
NASTAVCI ZA PASIV
Pasivni prezent se gradi tako što se ovi nastavci dodaju direktno na prezentsku osnovu.
moveo,2,movi,motum (prezentska osnova move-):
jednina
1.moveor – krećem se
2.moveris – krećeš se
3.movetur – kreće se
množina
1.movemur – krećemo se
2.movemini – krećete se
3.moventur – kreću se
Kod glagola prve konjugacije vokal -a- iz osnove se stapa sa nastavkom -or, kao što je bio slučaj sa aktivnim nastavkom -o.
muto,1,-avi,-atum (prezentska osnova muta-):
jednina
1.mutor – menjam se
2.mutaris – menjaš se
3.mutatur – menja se
množina
1.mutamur – menjamo se
2.mutamini – menjate se
3.mutantur – menjaju se
Tempora mutantur et nos mutamur in illis. Vremena se menjaju i mi se menjamo u njima. Ovidije
Kod glagola III konjugacije između osnove i nastavka dolazi tematski vokalpo pravilu tematskih vokala.
veho,3,vexi,vectum (prezentska osnova veh-):
jednina
1.vehor – vozim se
2.veheris – voziš se
3.vehitur – vozi se
množina
1.vehimur – vozimo se
2.vehimini – vozite se
3.vehuntur – voze se
U prvom licu jednine nema tematskog vokala jer nastavak počinje vokalom, u drugom licu jednine tematski vokal je -e- jer nastavak počinje sa -r-, u trećem licu množine tematski vokal je -u- jer nastavak počinje suglasničkom grupom, dok je u ostalim licima tematski vokal -i-.
Kod glagola III konjugacije na -io ispred tematskih vokala -i- i -e- gubi se -i- iz osnove.
iacio,3,ieci,iactum (prezentska osnova iac-i-):
jednina
1.iacior – bacam se
2.iaceris – bacaš se
3.iacitur – baca se
množina
1.iacimur – bacamo se
2.iacimini – bacate se
3.iaciuntur – bacaju se
Kod glagola IV konjugacije u trećem licu množine pojavljuje se tematski vokal -u- ispred nastavka koji počinje -nt- grupom.
aperio,4,aperui,apertum (prezentska osnova aperi-):
jednina
1.aperior – otvaram se
2.aperiris – otvaraš se
3.aperitur – otvara se
množina
1.aperimur – otvaramo se
2.aperimini – otvarate se
3.aperiuntur – otvaraju se
Pasivni prezent kazuje trajnu radnju. Najčešće se prevodi našim povratnim glagolom:
Fenestrae aperiuntur. – Prozori se otvaraju. Portae clauduntur. – Vrata se zatvaraju. Lingua Latina discitur. – Latinski jezik se uči. Pontes aedificantur. – Mostovi se grade.
Pasivni imperfekat
Pasivni imperfekat glagola I i II konjugacije se gradi tako što se na prezentsku osnovu dodaju nastavci
JEDNINA
1.–bar
2.-baris
3.-batur
MNOZINA
1.-bamur
2.-bamini
3.-bantur
muto,1
jednina
1.mutabar – menjao sam se
2.mutabaris – menjao si se
3.mutabatur – menjao se
množina
1.mutabamur – menjali smo se
2.mutabamini – menjali ste se
3.mutabantur – menjali su se
Vršilac radnje u pasivnoj rečenici
Vršilac radnje u pasivnoj rečenici nalazi se u ablativu. Živi vršilac radnje ima ispred sebe predlog a/ab (u našem jeziku od sa genitivom), dok neživi dolazi bez predloga i prevodi se našim instrumentalom.
Urbs est capta ab hostibus.
Grad je osvojen od (strane) neprijatelja.
Urbs est deleta ignibus.
Grad je uništen požarima.
Prebacivanje rečenica iz aktiva u pasiv
Znamo da u srpskom i engleskom jeziku glagoli mogu imati dva stanja, aktivno i pasivno. Tako je i u latinskom!
U aktivu, subjekat je vršilac radnje i nalazi se u nominativu:
- Tulia longam epistulam scribet. – Tulia piše dugo pismo.
Subj. Nom. Jedn. Pred. III l. Jedn.aktiva prez.
U pasivu, subjekat nije vršilac radnje, već trpi radnju. Ponekad, vršilac radnje u pasivnoj rečenici nije iskazan:
- Liber legitur.- Knjiga se čita.
Ukoliko je vršilac radnje u pasivnoj rečenici označen, on stoji u ablativu s predlogom A/AB ako se radi o biću, odnosno u ablativu bez predloga ako vršilac radnje nije živo biće.
- Longa epistula a Tulia scribitur.
Subj.nom. Vrš.radnje u abl. Predik. III l.pas.prez.
Ovu rečenicu na srpski jezik prevodimo aktivom, s obzirom na to da srpski jezik ne trpi pasiv. Bukvalni prevod bio bi:
- Dugo pismo se piše od strane Tulije. Znači, pri prebacivanju rečenice iz aktiva u pasiv, subjekat iz nominativa prelazi u ablativ sa predlogom a ili ab ( ukoliko reč počinje vokalom).
Objekat (koji je u aktivnoj rečenici bio u akuzativu) prelazi u subjekat tj. nominativ.
Predikat aktivne rečenice prelazi u pasiv, u lice i broj novog subjekta a zadržava vreme aktivne rečenice. Da li će predikat biti u jednini ili množini, zavisi od konkretnog primera. Ostale reči se samo prepišu...
Primeri:
nom. akuz.
1. 📷📷📷Scipio Hannibalem vincet. aktiv (vincet- III lice jedn. Prez.)
Hannibal a Scipione vincitur. pasiv(vincitur- III lice jedn.pas. prez.)
Nom. Abl.
Prevod: Šipion pobedjuje Hanibala.
2. Multi iuvenes Rhodum insulam visitabant. aktiv.imperf.
Rhodus insula a multis iuvenibus visitabantur. pasiv.imperf.
Prevod: Mnogi mladići posećivaše ostrvo Rodos.
Prebacivanje rečenica iz pasiva u aktiv
Obrnuti proces: - Subjekat pasivne rečenice (nominativ) ide u objekat (akuzativ)aktivne; - Vršilac radnje (ablativ) pasivne rečenice ide u subjekat (nominativ). Naravno ne može svaki ablativ da bude vršilac radnje, pa treba biti pažljiv! - Predikat ide u aktiv u lice i brij novog subjekta i zadrzava vreme.
Znači, pri prebacivanju rečenice iz aktiva u pasiv, subjekat iz nominativa prelazi u ablativ sa predlogom a ili ab ( ukoliko reč počinje vokalom).
Objekat (koji je u aktivnoj rečenici bio u akuzativu) prelazi u subjekat tj. nominativ.
Predikat aktivne rečenice prelazi u pasiv, u lice i broj novog subjekta a zadržava vreme aktivne rečenice. Da li će predikat biti u jednini ili množini, zavisi od konkretnog primera. Ostale reči se samo prepišu...
Primeri:
nom. akuz.
1. 📷📷📷Scipio Hannibalem vincet. aktiv (vincet- III lice jedn. Prez.)
Hannibal a Scipione vincitur. pasiv(vincitur- III lice jedn.pas. prez.)
Nom. Abl.
Prevod: Šipion pobedjuje Hanibala.
2. Multi iuvenes Rhodum insulam visitabant. aktiv.imperf.
Rhodus insula a multis iuvenibus visitabantur. pasiv.imperf.
Prevod: Mnogi mladići posećivaše ostrvo Rodos.
Prebacivanje rečenica iz pasiva u aktiv
Obrnuti proces: - Subjekat pasivne rečenice (nominativ) ide u objekat (akuzativ)aktivne; - Vršilac radnje (ablativ) pasivne rečenice ide u subjekat (nominativ). Naravno ne može svaki ablativ da bude vršilac radnje, pa treba biti pažljiv!
Vežbanje
I Prebacite sledeće rečenice iz aktiva u pasiv:
1. Exercitus Romanus longa bella gerrit.
2. Impigra magistra malum discipulum monet.
3. Pulchrae feminae suas comas ornabant.
II Prebacite sledeće rečenice iz pasiva u aktiv:
1. Longae viae a sapientibus Romanis aedificantur.
2. Pulchrae palumbes ab aquila spectantur.
3. Beata vita a Ciceronibus vivebatur.
4. Castra ab hostibus opugnantur.
Rečenice
1. Magister discipulum laudat. A magistro discipulus laudatur.
2. Egregii poetae leguntur et ediscuntur.
3. Omnes natura trahimur ad scientiae cupiditatem.
4. Bonis libris erudimur et delectamur.
5. Certamine in labore ad res praeclaras movemini.
6. Tertium non datur.
1. Naši narodi ljube slobodu.
2. U našoj domovini grade se mnoge velike kuće.
3. More s tri strane oplakuje Evropu.
X. Alexander Magnus et pirata
Alexander Magnus piratam, quem comprehenderat, interrogavit: "Quo iure maria infestat?" Pirata respondit: "Eodem, quo tu orbem terrarum. Sed ego, quia exiguo navigio id facio, latro vocor, tu, quia magno exercitu id facis, imperator."
Prevod
1. Učitelj hvali učenika. Učenik je hvaljen od učitelja.
2. Izvrsni su pesnici čitani i učeni napamet.
3. Svi smo prirodom privučeni k želji za znanjem.
4. Dobrim smo knjigama poučavani i zabavljani.
5. Natecanjem u radu poticani ste na znamenite stvari.
6. Treće se ne daje.
1. Libertas a populis nostris amatur.
2. In patria nostra multae magnae domus aedificantur.
3. Europa e tribus partibus a mari cingitur.
X. Aleksandar Veliki i gusari
Aleksandar Veliki gusara kojeg je uhvatio pitao je: "S kojim pravom napadaš mora?" Gusar odgovara: "S istim pravom s kojim ti napadaš celi svet. Ali ja, koji to činim malenim čamcem, zovem se razbojnikom, a ti, koji to činiš velikom vojskom, zoveš se carem."
Reči
abecedno
magister, -tri, m-učitelj
discipulus, -i, m-učenik
laudo, 1.-hvaliti
a, ab -(predlog s ablativom)-od, po
egregius, 3-izvrstan
poeta, -ae, m-pesnik
lego, 3. legi, lectum-čitati
et (veznik)-i, te
edisco, 3. edidici, —napamet učiti
omnis, -e-sav; svaki
natura, -ae, f-priroda
traho, 3. traxi, tractum-vući, privlačiti
ad (predlog s akuz.)-za; k, do, po, kod, na; pred
scientia, -ae, f-znanje; znanost, nauka
cupio, 3. ivi, itum-želeti
bonus, 3-dobar
liber, -bri, m-knjiga
erudio, 4.-poučavati, obrazovati
delecto, 1.-veseliti, zabavljati
certamen, -minis, n-natecanje
labor, -oris, m-rad, napor, trud
res, rei, f-stvar, delo; pojava; sadržaj
praeclarus, 3-divan, sjajan; glasovit, znamenit
moveo, 2. movi, motum-micati, poticati; krenuti, kretati
tertius, 3-treći
non (negacija)-ne
do, dare, dedi, datum-dati; zadati
libertas, -atis, f-sloboda
populus, -i, m-narod
noster, -stra, -strum-naš
amo, 1.-voleti,ljubiti
in (predlog s akuz. i abl.)-u, na; s akuz. ima i značenje: prema, protiv
patria, -ae, f-domovina, zavičaj
multus, 3-mnogi
domus, -us, f-dom, kuća
aedifico, 1.-graditi
Europa, -ae, f-Evropa
e, ex (predlog s abl.)-iz, od, po, sa
tres, tria-tri
pars, partis, f-deo, strana
cingo, 3. cinxi, cinctum-opasivati; oplakivati
Alexander, -dri, m-Aleksandar;
Alexander Magnus-Aleksandar Veliki, makedonski kralj
pirata, -ae, m-gusar
qui, quae, quod-koji, -a, -e
comprehendo, 3. prehendi, prehensum-uhvatiti, obuhvatiti
interrogo, 1.-pitati, upitati
ius, iuris, n-pravo
mare, maris, n-more
infesto, 1.-napadati, uznemirivati
respondeo, 2. spondi, sponsum-odgovarati
idem, eadem, idem-isti
tu-ti
orbis, -is, m-krug; svet;
orbis terrarum-svet
sed (veznik)-nego, ali
ego-ja
exiguus, 3-neznatan, mali
navigium, -i, n-lađa, brod, čamac
is, ea, id-onaj, on; takav
facio, 3. feci, factum-činiti, napraviti, počiniti
latro, 1.-lajati
voco, 1.-zvati, nazvati
magnus, 3-velik, silan
exercitus, -us, m-vojska
imperator, -oris, m-zapovednik, vojskovođa; car
Comments