Konstrukcija akuzativa sa infinitivom najčešće se javlja kao objekat sledećih grupa glagola:
-glagoli želje
volo,velle,volui i složenice
cupio,3
opto,1
-glagoli volje
iubeo,2
veto,1
sino,3
patior,3
-glagoli govorenja, opažanja i mišljenja
dico,3
loquor,3
narro,1
audio,4
video,2
scio,4
nescio,4
lego,3
scribo,3
cogito,1
puto,1
opinor,1
credo,3
spero,1
-glagoli osećanja
gaudeo,2
laetor,1
lugeo,2
doleo,2
irascor,3
indignor,1
-bezlični glagoli i izrazi
oportet,2
decet,2
licet,2
notum est
necesse est
fas est
nefas est
Akuzativ sa infinitivom iza glagola želje
Kao što svi znamo, glagoli želje zahtevaju objekat jer se mora poželeti nešto, bilo da subjekat želi neku stvar ili želi nešto da uradi. Tako smo dosad iza glagola želje imali objekat u akuzativu ili infinitiv:
Volo amorem, nolo amicitiam – Hoću ljubav, neću prijateljstvo (objekat u akuzativu)
Volo dormire –Hoću da spavam (objekat je infinitiv)
Ali ako subjekat glavne rečenice želi da neko drugi nešto uradi, objekat je konstrukcija akuzativa sa infinitivom: osoba koja treba nešto da uradi je u akuzativu, a ono što treba uraditi u infinitivu:
Magister vult discipulos discere – Učitelj hoće da đaci uče. (objekat je konstrukcija akuzativa sa infinitivom, koja se prevodi iskaznom rečenicom sa veznikom da).
Iza glagola želje subjekat rečenice i konstrukcije nikad nije isti.
Iza glagola želje dolazi isključivo akuzativ sa infinitivom prezenta aktiva ili pasiva.
Mater vult filiam comedere brassicam. – Majka hoće da ćerka pojede kupus. (aktiv)
Mater vult brassicam comedi. – Majka hoće da se kupus pojede. (pasiv)
Akuzativ sa infinitivom iza glagola volje
Iza glagola volje takođe dolazi isključivo akuzativ sa infinitivom prezenta.
Magister non sivit discipulum exire. – Učitelj nije dozvolio da đak izađe.
Magister iussit discipulos tacere. – Učitelj je naredio da đaci ćute.
Subjekat konstrukcije se na naš jezik može prevesti dativom:
Magister vetuit discipulos egredi. – Učitelj je zabranio đacima da izađu.
Akuzativ sa infinitivom iza glagola govorenja, opažanja i mišljenja
Najčešća i najvažnija upotreba konstrukcije akuzativa sa infinitivom je u neupravnom (indirektnom) govoru.
Livius narrat Romulum et Remum cupidine esse captos urbis condendae eo loco ubi expositi erant, sed inter eos ortam esse contentionem et in turba Remum occisum esse.
Tit Livije priča da su Romul i Rem bili obuzeti željom da osnuju grad na mestu gde su bili izloženi, ali da je između njih izbio sukob i da je u gužvi ubijen Rem.
Primećujete da su u ovom pripovedanju uglavnom upotrebljeni pasivni infinitivi. To je učinjeno s namerom, zato da ne bi došlo do dvosmislenosti pošto su i subjekat i objekat u akuzativu. Dok je u prvoj rečenici jasno da nisu mogli Romul i Rem obuzeti želju, nego je ona obuzela njih, u poslednjoj rečenici, da je ostavljena u aktivu, ne bi bilo jasno ko je koga ubio:
Scimus Romulum Remum occidisse. – Znamo da je neko nekog ubio, ali je nejasno ko koga.
Scimus Remum a Romulo occisum esse. – Znamo da je Romul ubio Rema.
Kako se u upravnom govoru mogu naći sva vremena, tako se i u neupravnom moraju naći infinitivi svih vremena. U latinskom postoje infinitivi prezenta i perfekta aktiva i pasiva, umesto infinitiva futura aktiva služi infinitiv aktivne perifrastične konjugacije, kao što je bio slučaj kod konjunktiva u pravilu o slaganju vremena, što uglavnom pokriva i potrebu za infinitivom futura pasiva, jer deponentni glagoli imaju aktivnu perifrastičnu konjugaciju. U retkim slučajevima kad se ukaže potreba za pasivnim infinitivom futura (jer se on uglavnom može zameniti infinitivom prezenta pasiva ili infinitivom pasivne perifrastične konjugacije) koristi se neobičan složeni oblik od supina na -um (koji ima značenje nameravane radnje, pa se, prema tome, odnosi na budućnost) i infinitiva prezenta pasiva glagola eo,ire,ii,itum, koji u ovom slučaju nastupa kao pomoćni glagol jer glagol sum,esse,fui nema pasivnih oblika.
Scio hanc civitatem deleri. – Znam da se ova država uništava (i biće uništena jednog dana) – infinitiv prezenta pasiva
Scio hanc civitatem esse delendam. – Znam da ova država mora biti uništena (a što mora biti, biće) – infinitiv pasivne perifrastične konjugacije
Scio hanc civitatem deletum iri. – Znam da će ova država biti uništena.
Ostale moguće kombinacije infinitiva:
Parentes nesciebant puellam cum puero exire. – Roditelji nisu znali da devojka izlazi sa momkom. (infinitiv prezenta aktiva)
Parentes nesciebant puellam cum puero egredi. – Roditelji nisu znali da devojka izlazi sa momkom. (infinitiv prezenta pasiva – deponentan glagol)
Parentes nesciebant puellam cum puero exisse. – Roditelji nisu znali da je devojka izašla sa momkom. (infinitiv perfekta aktiva)
Parentes nesciebant puellam cum puero egressam esse. – Roditelji nisu znali da je devojka izašla sa momkom. (infinitiv perfekta pasiva – deponentan glagol)
Parentes nesciebant puellam cum puero exituram esse. Parentes nesciebant puellam cum puero egressuram esse. – Roditelji nisu znali da će devojka izaći sa momkom (infinitiv prezenta aktivne perifrastične konjugacije)
Parentes nesciebant puellam cum puero exituram fuisse. Parentes nesciebant puellam cum puero egressuram fuisse. – Roditelji nisu znali da je devojka bila voljna da izađe sa momkom (infinitiv perfekta aktivne perifrastične konjugacije)
Akuzativ sa infinitivom iza glagola osećanja
Ova grupa glagola specifična je po tome što nisu prelazni. Samim tim, konstrukcija akuzativa sa infinitivom ne može biti objekat, već ima funkciju priloške odredbe.
Gaudeo te valere.-Radujem se što si zdrav. – Zavisna rečenica ima funkciju priloške odredbe.
Akuzativ sa infinitivom iza bezličnih glagola i izraza
Iza bezličnih glagola konstrukcija akuzativa sa infinitivom ima ulogu logičkog subjekta. Subjekat konstrukcije može se prevesti padežom logičkog subjekta koji zahteva glavni glagol:
Non licet discipulos fugere.
Ne dopušta se da đaci beže. – subjekat konstrukcije preveden kao subjekat zavisne rečenice
Đacima se ne dopušta da beže. – subjekat konstrukcije preveden kao logički subjekat glavnog glagola
Zamenica kao subjekat konstrukcije
Infinitiv je neličan glagolski oblik, i zato je nemoguće izostaviti subjekat konstrukcije, jer bi to dovelo do dvosmislenosti. Zbog toga u mnogim situacijama gde se u našem jeziku izostavlja subjekat u latinskom jeziku stoji zamenica:
Scio me nihil scire. Scio te nihil scire. – Zamenica se mora navesti, jer se iz neličnog glagolskog oblika ne vidi subjekat
Znam da ništa ne znam. Znam da ništa ne znaš. – Zamenica se ne prevodi, jer se iz ličnog glagolskog oblika jasno vidi subjekat
Kad je glavni glagol u trećem licu jednine, a subjekat glavne rečenice i konstrukcije je isti, subjekat konstrukcije postaje povratna zamenica:
Socrates aiebat se nihil scire. – Povratna zamenica kao subjekat konstrukcije jer je subjekat glavne i zavisne rečenice isti.-Sokrat je (za sebe) tvrdio da ništa ne zna.
Discipulus dixit se domi libros oblitum esse.-Đak je rekao da je zaboravio knjige kod kuće.
Vežbanje:
I want (želim) them (njih) to sing (pevati).
Ako ovu rečenicu na engleskom jeziku analiziramo, vidimo da posle glagola želeti stoji zamenica – they- u akuzativu i glagol – to sing – u infinitivu prezenta aktiva. Ako prevedemo tim istim oblicima ( njih pevati) rečenica neće, kao što vidimo, imati nikakvog smisla. Zato, posle oblika -želim – ubacujemo veznik – da – , akuzativ prevodimo nominativom -oni- ,a infinitiv prezenta aktiva ličnim glagolsim oblikom – pevaju ( pošto je infinitiv prezenta aktiva). Sada vidimo da je – them to sing – zapravo rečenica koja sama za sebe nema nikakvog smisla tj. dobija smisao kada je u zavisnosti od – I want -glavni glagol – Želim da oni pevaju.
U srpskom jeziku ove rečenice (akuzativ sa infinitivom) prevodimo zavisno-iskaznim.
Video puerum. Video – 1.sg. ind.praes.act. – vidim; puerum – acc.sg. imen.puer-i.m. – dečaka. U ovoj rečenici imamo predikat -vidim, pravi objekat – dečaka, dok se subjekat vidi iz predikata – ja. Vidim dečaka.
Ako se u takvoj rečenici nadje još jedan glagol u infinitivu – video puerum venire – , konstrukcija – puerum venire – je zapravo objekat glagola video: vidim kako dečak dolazi.
Video puerum venisse. Vidim da je dečak došao.
Spero puerum venturum esse. Nadam se da će dečak doći.
Vreme u kome stoji infinitiv pokazuje samo vremenski odnos prema glavnom glagolu:
Video puerum venire. venire – istovremena radnja sa video.
Video puerum venisse. Venisse – prošla radnja u odnosu na video.
Spero puerum venturum esse. Venturum esse – radnja će se desiti kasnije u odnosu na spero.
U ovim primerima su dati infinitivi aktiva zbog lakšeg razumevanja gradiva, naravno da postoje i pasivni oblici infinitiva koje ćemo da uradimo pošto izvežbamo rečenice sa aktivnim infinitivima.
Nefas est te iniuriam inferre. Nije dopušteno da (ti) nanosiš nepravdu (nekome).
Homerus narrat Ulixem decem annos per maria erravisse.
Homer pripoveda da je Odisej deset godina morima lutao.
Ancilla respondit dominum domi non esse. (Ancilla dominum domi non esse respondit.)
Služavka je odgovorila da domaćin nije kod kuće.
Scio te venisse. Znam da si (ti) došao. (Lična zamenica u konstrukciji).
Nasica exclamavit se domi non esse.
Nazika uzviknu da nije (on sam, lično) kod kuće.
Sensit Scipio ancillam domini iussu dixisse.
Oseti (osetio je) Scipion da je služavka rekla po zapovesti gospodara.
Caesar putabat hostes redituros esse.
Cezar je mislio da će se neprijatelji vratiti.
Evo par primera sa pasivnim infinitivima.
Prevedi:
Accepimus Troiam igni deletam esse..Čuli smo da je Troja ognjem uništena.Lycurgus maluit Spartam fortitudine civium quam moenibus muniri.Likurg je više voleo da se Sparta hrabrosću gradjana nego zidinama utvrdi.Dux castra moveri iussit.Vodja je naredio da se logor pokrene.Constat Caesarem a coniuratis occisum esse.Ponato je da su zaverenici ubili Cezara.Fama est Romam a Romulo conditam esse.Priča se da je Romul osnovao Rim.
Rečenice:
1. Video nautam navigare.
2. Iam Aristarchus docebat terram circum solem moveri.
3. Socrates dicebat se nihil scire.
4. Aesopum, clarum fabularum scriptorem, servum fuisse narrant.
5. Scimus Spartacum fortiter pugnavisse.
6. Quis nescit Graecos multas colonias condidisse?
7. Apud Homerum legimus Patroclum ab Hectore interfectum esse.
8. Pollicemur nos cras venturos esse.
9. Xerxes putabat se facile Athenienses visturum esse.
1. Znamo da je materija večna.
2. Vergilije pripoveda da je Eneja dugo lutao.
Prevod:
1. Vidim da mornar plo
4. Pričaju da je Ezop, slavni pisac basni, bio rob.
5. Znamo da se Spartak hrabro borio.
6. Ko ne zna da su Grci osnovali mnoge kolonije?
7. Kod Homera čitamo da je Patroklo bio ubijen od Hektora.
8. Obećavamo da ćemo sutra doći.
9. Kserkso je mislio da će lako pobediti Atinjane.
1. Scimus materiam aeternam esse.
2. Vergilius narrat Aenean diu erravisse.
Reči:
ideo, 2. vidi, visum - videti
nauta, -ae, m. - mornar
navigo, 1. - ploviti
iam - već
doceo 2. docui, doctum - poučavati, učiti
sol, -is, m. - sunce
moveo, 2. movi, motum - micati
dico, 3. dixi, dictum - govoriti
nihil - ništa
scio, 4. - znati
clarus, 3 - slavan
scriptor, -is, m. - pisac
fabula, -ae, f. - priča
servus, -i, m. - rob
narro, 1. - pričati
fortiter - odvažno
pugno, 1. - boriti se
nescio, 4. - ne znati
quis - tko
condo, 3. conidi, condiitum - osnovati
multus, 3 - mnogi
lego, 3. legi, lectum - čitati
interficio, 3. feci, fectum - ubiti
polliceor, 2. pollicitus sum - obećati
cras - sutra
puto, 1. - misliti
facile - lako
vinco, 3. vici, victum - pobediti
Atheniensis, -is, m. - Atinjanin
Comments