De Brevitate Vitae (o kratkoći života) pesma je na latinskom jeziku proglašena za studentsku himnu u mnogim evropskim zemljama. Na mnogim fakultetima ovu himnu pevaju na ceremoniji dodeljivanja diploma.
Melodija je preuzeta od jedne srednjovekovne himne koju je napisao Strada, bolonjski biskup, 1267. godine.
Himna je takođe poznata i po svom prvom stihu: Gaudeamus igitur, ili samo Gaudeamus. Postoji više formi himne.
Johannes Brahms ubacio je ovu himnu u završni deo svoje Akademske festivalske uvertire.
Na latinskom
Gaudeamus igitur, iuvenes dum sumus; Post iucundam iuventutem, post molestam senectutem nos habebit humus.
Ubi sunt, qui ante nos in mundo fuere? Transiere ad superos, adiere ad inferos ubi iam fuere.
Vita nostra brevis est, brevi finietur. Venit mors velociter, rapit nos atrociter, nemini parcetur.
Vivat academia, vivant professores, vivat membrum quodlibet, vivant membra quaelibet, semper sint in flore!
Vivant omnes virgines faciles, famosae! Vivant et mulieres, tenerae, amabiles, bonae, laboriosae!
Vivat et res publica, Et qui illam regit, vivat nostra civitas, maecenatum caritas, quae nos hic protegit!
Pereat tristitia, pereant osores, pereat diabolus, quivis antiburschius atque irrisores!
PREVOD na srpskom
Radujmo se, dok smo tako mladi; jer kad divna mladost prođe, pa nam kruta starost dođe imace nas zemlja.
Oni, što su živeli od nas mnogo pre gde su leže već u zemlji davno ... Neke bedno, neke slavno grobni hum sad krije.
Život naš je kratak,
Brzo će završiti.
Brzo dolazi smrt,
Hvata nas surovo,
Niko neće biti pošteđen.
Živela akademija,
Živeli profesori,
Živeo svaki član,
Živeli svi članovi,
Neka uvek budu u cvatu!
Živele sve ženice, nežne, zgodne, mile, neka žive mlade, jer nam one život slade, kao bajne vile.
Živela nam država i naš vladar blagi, uz to neka još zaori: Živeli nam dobrotvori ljubljeni i dragi!
Tugu mi ne volimo; nek je nosi vrag ... U veselju i bez jada nek nam kliče duša mlada to je naše pravo! Zdravo! Zdravo! Zdravo!