Dragi uCenici,
Predmet koji predajem u gimnaziji je nov predmet za učenike 1. razreda. Svi učenici koji prvih dana dolaze na časove latinskog jezika, dolaze sa brojnim predrasudama, npr. da je to „mrtav jezik“, da je to samo „jedna stepenica“ koju moraju preći bilo kako (samo da je pređu – „ma neka bude i dvojka“). Sve te predrasude treba razbiti, ukazati učenicima da, pored deklinacija i konjugacija i mukotrpnih višesatnih prevođenja lekcija, postoje i mnoge lepe strane ovog predmeta. To su tekovine rimske kulture koje su vidljive svuda oko nas. Rimska kultura je ostavila tragove u umetnosti (slikarstvu, vajarstvu, arhitekturi, …), književnosti, nauci, pravu, medicini, politici, filozofiji,… Tragove te kulture nalazimo svuda na tlu Evrope, a kod nas je to i Felix Romuliana, Viminacium, Sirmium, Trajanova tabla u Đerdapskoj klisuri …
📷 Felix Romuliana
ZAŠTO UČIMO LATINSKI JEZIK?
Gramatike gotovo svih evropskih jezika razvijale su se pod uticajem grčke i latinske, što znači da ćemo gramatiku svog jezika bolje razumeti, a i strane jezike lakše naučiti, ako poznajemo gramatiku latinskog jezika. Tokom 15 vekova latinski je bio međunarodni jezik obrazovanih ljudi Evrope i mnoga književna, istorijska, naučna, filozofska dela su napisana na latinskom jeziku. Učenjem latinskog jezika razvijamo jezičke sposobnosti, preciznost, tačnost, logičko razmišljanje i kritičko prosuđivanje. Učeći latinski jezik upoznajemo se sa životom starih Rimljana. Saznajemo kako su živeli, kako su mislili, kakvi su bili društveni odnosi, itd.
LATINSKI JEZIK je sredstvo koje nam prenosi temeljne, humanističke vrednosti zapadne, evropske civilizacije. Današnja Srbija je puna tragova uticaja kulture i civilizacije koje su koristile latinski jezik. Učiti latinski znači vraćati se svojim izvorima koji sežu do Atine i Rima.
Non scholae, sed vitae discimus.
Zašto nešto učimo? Da bismo to NAUČILI. To nam je CILJ, DA NAUČIMO. A zašto nam je KORISNO to znanje? Koju svrhu smo imali na umu učeći? Zašto smo se trudili da nešto naučimo? Da bismo mogli to i to i to...učiniti sa stečenim znanjem. Dakle, učeći latinski jezik...
1... temeljitije i podrobnije učimo VLASTITI, maternji jezik.
2... učimo ZNANSTVENE i DRUGE TERMINE - bilo prirodnih, bilo društvenih znanosti
3... lakše učimo SAVREMENE STRANE JEZIKE – romanske, germanske, slovenske – i zato što se ti isti znanstveni termini nalaze u svim gore navedenim jezicima.
4... možemo čitati vredna KNJIŽEVNA DELA tzv. RIMSKE književnosti koja uvek iznova treba prevoditi...
5... RAZVIJAMO PRECIZNOST, TAČNOST, LOGIČKI NAČIN MIŠLJENJA – mišljenje prema zadanim pravilima i MEMORIJU, sposobnost DA ZAPAMTIMO.
6... usvajamo izvrstan MODEL UČENJA :
A) razumeti BITNO
B) naučiti BITNO
C) dovoljan broj puta ponoviti da bi se upamtilo BITNO.
Repetitio EST mater studiorum!RAZUMETI i ZNATI nije i ne može biti isto, dobar primer za ovo je tablica množenja: NIJE dovoljno da je razumeš, MORAŠ je znati..
7... i grčki, klasične jezike, imamo pred očima svetle primere antičkih junaka i likova iz klasične starine: uče nas moralno ispravnom ponašanju, HUMANOSTI i NESEBIČNOSTI.
8... možemo izravno čitati izvorna klasična dela i BEZ ikakvog POSREDNIKA imati u vidu STAVOVE I OSJEĆAJE predaka kojih nema već stolećima
9.... pamtimo POSLOVICE I IZREKE /dicta et sententiae/ koje su višestruko korisne, čak i kad se uče u nešto manjem broju: one su zgusnuti zapis gramatičkih oblika, te riznica latinskih reči i to za celi život. Osim toga, predstavljaju istine koje sami otkrivamo odrastajući i sazrevajući .
10. Napokon, sve gore navedeno možemo preneti mlađima: učenicima i svojoj deci.
Kako bih vam bolje ukazala na to da latinski jezik nije ,,mrtav" osvrnućemo se na njegov uticaj na srpski jezik. Za sada samo na uticaj na vokabular, o gramatici ćemo kasnije.
Danas se sve više može čuti : Izdominirala si! Totalna dominacija! On je dominantan igrač. Poreklo svih ovih reči je iz latinske reči dominus (domini m) što znači gospodar, vladar, a odatle je izvedena i imenica domina što znači gospodarica, vladarka, verovatno su mnogi čuli za igru domine, dakle eto poreklo imena te igre! Postoji i glagol čiji oblik u prvom licu jednine prezenta indikativa glasi domino - vladam. Dakle, i smisao ovih reči se preneo u srpski jezik, kada nekome kažemo da dominira on, dakle, vlada situacijom, gospodari nad ostalima. Ako volite mafijaške filmove, sigurno ste čuli kako se nekome obraćaju sa don (npr. Don Corleone ), pa vam je sada verovatno i jasno kakvo je poreklo te reči.
Možda se mnogi uplaše čak i kada samo pročitaju reč injekcija, ali i za tu reč su "krivi" Rimljani. Particip perfekta glagola baciti ( inicio inicere inieci iniectum)glasi upravo iniectus, a odatle je nastala imenica iniectio ( iniectionis f ), sa značenjem istim kao i danas.
Poslednja reč kojom ću se baviti u ovom postu je lapsus. U srpskoj jeziku lapsus označava neku grešku pri govorenju, bilo da li smo pogrešno izgovorili neku reč ili rekli nešto što ne bi trebalo da kažemo, ona u latinskom jeziku označava nešto drugo. Ponovo naša reč nastaje od participa perfekta, ali ovog puta je u pitanju glagol labor labi lapsus sum što znači skliznuti. Dakle, kada izgovorimo neki lapsus nama zapravo reči (uglavnom pogrešne) skliznu nespretno.
Latinski jezik je predmet koji je među jezicima isto što i matematika među prirodnim naukama. Bez njega se ne može učiti nijedan strani jezik. Romanski jezici (francuski, italijanski, španski, portugalski i rumunski) su se razvili iz latinskog jezika. U engleskom i nemačkom je uticaj latinskog jezika veoma veliki i zanjimljiva je činjenica da svima poznati izraz personal computer potiče od latinskih reči.
Na stranicama ovog bloga pokušaću baš to – da razbijem te predrasude, ali i da, uz dodatna objašnjenja „na njihovom terenu“, koristeći mogućnosti interneta, doprinesem da ta ocena ne bude samo „mrtva dvojka“ već i nešto mnogo više, a to je znanje i odlična ocena.Nadam se da će radoznalost i afinitet učenika prema sadržaju sa interneta omogućiti da ostvarim ovaj cilj.
DOBRODOŠLI!
Comments